Discover and learn

Ovaj priručnik je namenjen Gengo prevodiocima koji prevode na srpski jezik. U prvom delu priručnik daje opšte smernice za prevođenje, koje je neophodno slediti pri prevođenju tekstova za Gengo. U drugom delu su izložena pravila u srpskom jeziku, sa ciljem da se ukaže na to koje se oblasti proveravaju pri pregledu prevoda u programu GoCheck.

Svrha ovog priručnika nije da se detaljno bavi gramatičkim pravilima u srpskom jeziku, već da skrene pažnju na neke nedoumice i greške koje se često javljaju pri prevođenju. Priručnik se najvećim delom oslanja na Pravopis srpskoga jezika u izdanju Matice srpske (2018), kao i na Rečnik jezičkih nedoumica, Ivana Klajna.

Preporučujemo da pažljivo pročitate smernice i pravila koja su ovde izložena kako biste ih dobro razumeli i uspešno primenjivali u praksi. U slučaju da imate neke nedoumice tokom prevođenja, potražite odgovore u nekom od navedenih resursa, a takođe i na https://gengo.com/translators/resources/.

Prevod treba da prenese korektno i precizno sadržaj i ton izvornog teksta. Iz tog razloga, neophodno je pažljivo pročitati uputstvo koje je klijent dao: vrsta teksta, ton, mini-glosar, dodatni kontekst, URL do teksta koji se prevodi, fotografija, snimak ekrana, neki specijalni zahtevi i sl. Obratite pažnju na to da li je klijent odabrao prevod ćiriličnim pismom ili latinicom, što je označeno odgovarajućim kodom jezika. Pre slanja konačne verzije prevoda klijentu, obavezno pregledajte prevod nekoliko puta i proverite da nema nekih grešaka.

Formalan ili neformalan ton

U zavisnosti od klijentovih uputstava, u prevodu koristite formalan ili neformalan ton. Ako se u izvornom tekstu koristi poslovni stil, prevod bi trebalo da bude napisan u istom stilu, što podrazumeva obaveznu upotrebu standardnog jezika i zvaničnost u obraćanju. Ako se u izvornom tekstu koristi neformalni stil, u prevodu se može koristiti razgovorni stil koji može biti neformalan ili manje ili više formalan. Prevodilac treba da proceni koji stil prevoda bi bio u skladu sa izvornim tekstom – ako niste sigurni, pošaljite poruku klijentu i pitajte koji bi stil bio podoban.

Izbor terminologije

Izbor terminologije zavisi direktno od konteksta. Na primer, pri prevođenju tekstova iz oblasti informacionih tehnologija (aplikacije, igrice i dr.), korisni su sledeći rečnici: Microsoft Language Portal i Računarski rečnik Mikro knjige. U okviru Microsoft Language Portala nalazi se i Stilski vodič, koji sadrži niz veoma korisnih preporuka za prevođenje u ovoj oblasti, a ovde možete i da proverite da li je neki termin lokalizovan. Nazivi aplikacija i proizvoda su obično zaštićena imena, pa se iz tog razloga retko prevode (obavezno proverite da naziv nije zaštićen na neki način).

Kontekst

Značenje neke reči ili fraze traži se na osnovu konteksta. U zavisnosti od namene teksta (IT, članak u novinama, lična prepiska, stručni tekst itd.), bira se odgovarajući prevod termina. Na primer, pri prevođenju termina „e-mail” u IT kontekstu, preporuka je koristiti oblike e-pošta, e-adresa, adresa e-pošte, e-poruka; međutim, ako je kontekst drugačiji, može se koristiti prevod imejl, mejl, imejl-adresa (prema Pravopisu).

Za pretraživanje termina na internetu, pogledajte preporuke u odeljku Resursi.

Prevođenje „reč po reč”

Vrlo je pogrešno pretpostaviti da se, zarad preciznosti, tekst mora prevoditi reč po reč – takav prevod zvuči neprirodno i obično ne prenosi korektno značenje izvornog teksta. Takođe, u srpskom jeziku nije neophodno uz svaki glagol stavljati ličnu zamenicu. Prevod treba da bude u duhu srpskog jezika – nikako ne prevoditi reč po reč.

Formatiranje teksta (paragrafi, font)

Glavna struktura teksta (formatiranje) na izvornom jeziku ne sme se menjati, bilo da je reč o tekstualnoj kolekciji poslova koji se rade na Gengo prevodilačkoj platformi („Translator Wokbench”), ili se tekst prevodi u nekom tipu datoteke (Acrobat, Excel, Open Office, PowerPoint, Plain text, Word, Rich Text Format).

Prevodi u određenom formatu datoteke

Parametri formatiranja izvornog teksta moraju se sačuvati i biti potpuno isti u prevodu na srpski – razmak ispred i iza paragrafa, razmak između redova teksta, ravnanje teksta i dr. Paragraf se ne sme razdvajati na više paragrafa niti spajati sa prethodnim ili susednim paragrafom. Na primer, ako izvorni tekst ima pet paragrafa, takođe i prevod mora imati isti broj paragrafa. Formatiranje teksta takođe mora biti identično izvornom tekstu – odgovarajući tip, veličina, boja i stil fonta, velika i mala slova i dr.

Napomena: Raspored i broj paragrafa se ne sme menjati, ali je unutar svakog paragrafa moguće menjati i prilagođavati rečenice (na primer, spajati odnosno razdvajati rečenice na dve ili više kraćih), ukoliko to nalaže preciznost prenošenja poruke i pri tome poštujući duh srpskog jezika.

Kodovi i elementi kodiranja

Za instrukcije kako prevoditi tekstove koji sadrže kodove i elemente kodiranja, pogledajte Code Guide.

Pri proveri prevoda putem programa GoCheck označava se nekoliko tipova grešaka: pogrešan termin, dodavanje/izostavljanje informacija ili segmenta, sintaksička greška, greška u pravopisu i interpunkciji, usaglašenost sa uputstvom koje je dao klijent. U nastavku slede pravila koja će biti od pomoći kod nekih nedoumica tokom prevođenja. Za dodatna pitanja i nedoumice, odgovore potražite u nekom od navedenih resursa.

INTERPUNKCIJA I PRAVOPIS

Pravila pisanja znakova interpunkcije mogu biti drugačija u različitim jezicima. Obavezno obratite pažnju na ove razlike i prilagodite pravopis i upotrebu znakova interpunkcije pravilima u srpskom jeziku. U srpskom jeziku, osnovno je pravilo da se iza znaka interpunkcije stavlja razmak, a nema razmaka između znaka interpunkcije i teksta koji mu prethodi (osim nekih izuzetaka).

Tačka

Piše se:

• na kraju potvrdne ili odrične rečenice (iza tačke sledi razmak)
• između jedinica vremena predstavljenih ciframa (npr. 6.30 časova)
• kada je arapski broj upotrebljen kao redni
  Primeri:
  Podatak se nalazi na 44. strani knjige.
  Nikola Tesla je rođen 1856. godine.

Tačka se ne piše:

• iza rimskih brojki kada one označavaju redni broj
  Primer: Crkva je sagrađena u XIV veku.
• ako iza rednog broja dolazi neki drugi znak interpunkcije, kod nabrajanja i u slučaju kada se arapski broj može čitati i kao osnovni
  Primeri:
  Drugi svetski rat (1939–1945)
  Knjige su objavljene 1959, 1962, 1965. i 1966. godine.
  Traženi termin se nalazi u tački 18 i 21a priručnika.
• iza skraćenica koje se sastoje od jednog velikog slova (prvo slovo jedne reči) ili više velikih slova prvih slova grupe reči (verzalne skraćenice, tj. akronimi)

  Primeri: A (amper), UN (Ujedinjene nacije), TV (televizija), SAD (Sjedinjene Američke Države)

Zarez

Opšte pravilo je da se zarezom izdvajaju oni delovi rečenice koji su ili gramatički izdvojeni (npr. vokativ, uzvici, umetnute rečenice i dr.) ili ih govornik intonacijom izdvaja kao posebne celine u rečenici (npr. naknadno dodati komentari, dopune i sl.). Zarezom se odvajaju oni delovi rečenice koji se smisaono i intonaciono osećaju kao izdvojeni deo rečenice.

• Koristite zarez u nabrajanju koje se završava (ili ne završava) veznikom.

  Primer: Kupio sam jabuke, narandže i limun.

• Koristite zarez pri nabrajanju s ponavljanjem veznika (u funkciji naglašavanja).

  Primer: I Petar, i Ivana, i Pavle juče su doputovali iz Londona.

• Zarez se piše iza zavisne rečenice koja prethodi glavnoj (inverzija).

  Primeri:
  Da si mi javila na vreme, došao bih.
  Budući da je stigao ranije, mogao je da bira mesto.

• Koristite zarez posle uzvika i posle nekih rečci i izraza.

  Primeri:
  A, znači u tome je stvar. O, pa to je odlično!
  Ma, nije važno.
  Sve u svemu, stigli smo na vreme.

• Zarez se koristi kod apozicije.

  Primeri:
  Ana, moja sestra od tetke, doputovala je u Novi Sad.
  Ena je doputovala sa Markom, mojim bratom, u naš grad.

• Koristite zarez ispred odnosne rečenice sa apozitivnom ulogom (pruža dodatnu informaciju o nekom pojmu).

  Primeri:
  Marko je dobio nagradu, što je sve obradovalo.
  Ovo je moja drugarica Ivana, sa kojom sam išla u osnovnu školu.

• Koristite zarez da odvojite umetnute rečenice ili ustaljene izraze.

  Primer: Šaljem Vam, po dogovoru, svoju radnu biografiju.

• Ne koristite zarez ispred odnosne rečenice sa atributskom ulogom (tačno određuje neki pojam).

  Primeri:
  Nikad nisam video računar kakav ima Ivan.
  Idite do zgrade što se vidi na kraju ulice.

• Ne koristite zarez ispred veznika [nego] i [no] kada je reč o poređenju.

  Primeri:
  Petar je bolji nego Ivan.
  Njemu je deset godina više no njoj.

• Koristite zarez kod vokativa, bez obzira na to na kojem mestu u rečenici se nalazi – na početku, u sredini ili na kraju.

  Primeri:
  Marija, ti si izabrana za vođu projekta.
  Ti si, Marija, izabrana za vođu projekta.
  Ti si izabrana za vođu projekta, Marija.

• Rečca pak se ne odvaja zarezom.

  Primer: Rimski brojevi pak imaju pomoćnu službu i uvek imaju funkciju rednih brojeva.

• Ne koristite zarez posle suprotnih veznika na početku rečenice. Pri tom veznik a treba razlikovati od uzvika a, koji se uvek odvaja zarezom.

  Primer: A let je ipak otkazan. – Ali zašto mi niste javili?
  Napomena: Veznik a treba razlikovati od uzvika a, koji se uvek odvaja zarezom.
  Primer: A, znači o tome se radi!

• Koristite zarez pri iskazivanju suprotnosti (ispred veznika: a, ali, nego, no, već, a kamoli, a pogotovo, ali nikako, pa ipak i dr.).

  Primer: Bilo je oblačno, ali ipak nije padala kiša.

• Ne koristite zarez u konstrukcijama [ne… nego], [ne samo… nego], [ne samo… već].

  Primeri:
  Ne samo što nije došao već se nije ni izvinio.
  Ne samo da je dobar lekar nego je i uspešan sportista.

• Zarez se ne mora pisati ispred veznika [a] i [ali] ako ti veznici povezuju dve rečenice koje zajedno čine jednu smisaonu i dikcijsku celinu. Isto važi i u slučaju veznika [ni], [niti], [pa], [te].

  Primeri:
  Ona kao da gleda a ne vidi, sluša ali joj ne dopire do svesti.
  Ne pazi na časovima niti uči kod kuće.

Dve tačke

Dve tačke se pišu:

• iza dela rečenice koji upućuje na nabrajanje
• pre prelaska na upravni govor
• sa značenjem reči „prema” (sa belinama sa obe strane)
  Primeri:
  Rezultat utakmice je 5 : 0.
  Razmer karte 1 : 10 000.
• u matematici, sa značenjem operacije deljenja
  Primer: 50 : 10 = 5

Znak prekida […] (tri tačke)

Piše se kao znak da je izostavljen deo teksta. Primer: Znate, ja se bojim…

Apostrof [’]

Piše se:

• u rečima koje se shvataju kao okrnjene, na mestima na kojima su u pisanju izostala slova, a u izgovoru glasovi
  Primer: Je l’ to tačno?
• kod stranih prezimena pri preuzimanju prezimena iz matičnog jezika (najčešće francuskog ili italijanskog), pri čemu posle njega nema razmaka: D’Artanjan, D’Esten, D’Anuncio

Navodnici

U prevodu na srpski jezik koristite ove navodnike: [„…”].
Pisanje navodnika:
[„] pritisnite „alt” na tastaturi i otkucajte 0132
[”] pritisnite „alt” na tastaturi i otkucajte 0148

Navodnici se koriste:

• za obeležavanje upravnog govora
  Primeri:
  Ona mu reče: „Da, sigurno ću ići.”
  „Da li ste učili?”, pitala je ona.
• za označavanje ironičnog stava pisca
  Primer: Počela je da nas zamara ta „sloboda”.
• za izdvajanje naslova dela, simboličnih imena različitih ustanova, publikacija, kao i figurativnih značenja opštih pojmova – ako to ime ima i neko drugo značenje.
  Primer: Ja čitam „Danas”.
• Navodnici se mogu izostaviti ako se iz rečenice tačno zna na šta se odnosi naziv.
  Primer: Komentarisali smo jedan tekst iz Nedeljnika.

Polunavodnici [’…’]

Koriste se za izdvajanje užeg navoda u okviru šireg navoda koji je označen navodnicima.
Primer: „Jeste li čitali roman ’Gospođica’?”

Zagrada [(…)]

Koristi za razdvajanje dodatog dela teksta (komentar, objašnjenje i sl.).

• Kada je naknadni dodatak unutar zagrada samo deo rečenice – tekst se piše malim slovima, a tačka se stavlja iza zagrade kao kraj cele rečenice.
• Kada je naknadni dodatak posebna rečenica, ona se tako i formira – veliko slovo, tačka ili neki drugi znak završetka na kraju.
  Primer: Opiši lik iz romana. (Navedi delove teksta kao primere.)
• Upotrebljava se da označi mogućnost dvojakog čitanja i tumačenja jedne iste reči.
  Primer: (ne)čovek, (po)gledati, poveća(va)ti, (ne)disciplina

Crta [–]

U engleskom jeziku se koriste dve vrste crte: tzv. „em dash” i „en dash”. Em dash: [alt + 0151]. En dash [alt + 0150].

Koristite crtu „en dash” u srpskim prevodima.

Za pisanje crte [–], na tastaturi pritisnite „alt” i otkucajte 0150.

Interpunkcijski znak crta pojavljuje se u dva oblika: odmaknuta crta (crta sa belinama na obe strane) i kao primaknuta crta (crta bez belina na njenim stranama). Prvi oblik je razdvojnog karaktera, a drugi oblik je veznog karaktera.

Odmaknuta crta [ – ]

Ima razdvojni karakter.

• Koristi se za izdvajanje umetnutog dela teksta (umesto zareza i zagrade).
• Koristi se za nagoveštavanje nabrajanja (umesto dve tačke).
• Koristi se da se odvoji završni deo rečenice.
• Piše se u vezama dve rečenice koje nemaju karakter potpune rečenice.
  Primer: Zvezda i Partizan – domaćini turnira.
• Piše se kod objašnjenja i jezičkih ekvivalenata-
  Primer: astronom – zvezdoznanac; hand – ruka
• Piše se za objašnjenje teme pomenute u prvom delu rečenice.
  Primer: Stanovi – kupoprodaja; Fudbal – pravila igre
• Kada se označeni pojmovi nalaze u nekoj sistematskoj vezi (ne koristi se zapeta, jer ovde nije reč o nabrajanju, nego o vezi). U dvojnim vezama se po izboru može pisati i tzv. „primaknuta crta”.
  Primer: Pročitali smo vaš oglas u rubrici „Izgubljeno – nađeno”.
  Sistematske jedinice: vrsta – rod – porodica – red – razred – kolo.
• Piše se u tekstu pripovedačkog stila umesto navodnika u dijalogu, da označi tuđi govor u posebnom pasusu (tzv. „navodna crta” i „izvodna crta”).
  Primer:
  – Dobro, uzeću ovo, iako mi je malo nelagodno – saglasi se momak.
  – Zašto, kad tim ne oštećuješ nikoga – hrabrio ga je stariji.
  Napomena: Ispred „izvodne crte” ne pišu se zarez i tačka, koji bi se inače logično pisali (da se izbegne gomilanje znakova), ali se upitnik, uzvičnik i oba ta znaka zajedno pišu u tom položaju.
  Primer:
  – Dobro, uzeću ovo – saglasi se momak. Malo poćutavši, dodade:
  – Ipak mi je malo nelagodno.
  – Zašto?! – začudi se stariji. Videći da se ovaj i dalje koleba, objasni: – Nikoga time ne oštećuješ.
• Crta iza tačke se može pisati između međusobno nezavisnih jedinica teksta kad se nižu bez prelaska u novi red: između raznih podnaslova, između primera kojima se nešto ilustruje i dr.

  Primer: O REPUBLIČKIM INSTITUCIJAMA U SJEDINJENIM DRŽAVAMA. – KAKVI SU IM IZGLEDI DA TRAJU.

Primaknuta crta [–]

Ima vezni karakter.

• Može se pisati po izboru umesto „odmaknute crte” u dvojnim vezama.
  Primer: Utakmica Zvezda–Partizan održaće se sledeće nedelje.
• Piše se obavezno za spajanje određenih pojmova (koautorstva, utvrđena partnerstva, savezi i sl.)
  Primeri: Bojl–Mariotov zakon; Kant–Laplasova teorija; vlada Cvetković–Maček.
• Piše se obavezno u vezama koje označavaju prostorne relacije.
  Primeri: kanal Dunav–Tisa–Dunav; pruga Beograd–Bar; let Beograd–Diseldorf; rastojanje Zemlja–Mesec; raketa zemlja–vazduh.
• Piše se obavezno između brojeva kad se pišu ciframa sa značenjem predloga do (čita se kao do).
  Primeri: XV–XVII vek; rat 1941–1945.
  Napomena: Ako je ispred takve veze napisan predlog od, u tom slučaju se ne piše crta nego predlog do.

  Primer: Prvi svetski rat trajao je od 1914. do 1918.

• Primaknuta crta se ne može pisati u vezama u kojima makar i jedan član ima unutrašnju belinu, nego se tada pišu odmaknute crte (crte sa belinama) između svih članova.

  Primer: rat 6. IV 1941 – 9. V 1945; pravac Subotica – Novi Sad – Beograd – Niš; koalicija N. Pašić – S. Pribičević.
  Isto pravilo važi i za simetrične izraze tipa: idi mi – dođi mi.

Crtica

• Piše se između delova polusloženica.
  Primeri: auto-oprema, auto-put; vakuum-pakovanje; bar-kod; video-rekorder, video-zapis; veb-sajt; rijaliti-šou; ofšor-firma; tur-operator; pripejd-dopuna; grejs-period; dizel-gorivo, dizel-motor; kol-centar; bakar-sulfat; veš-mašina; etil-alkohol; koli-bacil; englesko-srpski rečnik; Šar-planina;

• Piše se kao spojni znak između drugog dela složenice i prvog njenog dela koji se sastoji od broja (izraženog ciframa).
  Primeri: 75-godišnji, 50-godišnjica, 25-godišnjak, 90-ih godina, 24-časovni program

• Kod udvojenih muških i ženskih prezimena (po rodu i udaji), ne koristiti crticu, već odvojiti prezimena razmakom. Na primer: Ljubica Popović Bjelica.
  Napomena: Pod uticajem izvornog pravopisa nekada se zadržava ctica u pisanju.
  Primeri: Tuluz-Lotrek; Rimski-Korsakov.

• Kombinovanje nadimaka sa punim imenima ne zahteva pisanje crte.
  Primer: Petar Petrović Njegoš, Vladislav Petković Dis itd.

• Piše se kao spojni znak između gramatičkih nastavaka i osnove koju čini skraćenica od prvih slova višečlanog naziva, ili od stranih imena pisanih izvorno.
  Primeri: Mleko iz PKB-a; IBM-ov računar; Radio je sa Humboldt-om.

• Piše se za razdvajanje grupe cifara u telefonskim brojevima, brojevima bankovnih računa i dr.
• Piše se kod kombinacije brojeva ili imenice sa brojem (npr. pet-šest hiljada, metar-dva, korak-dva; ali kod višečlanih sastavnica: sto pedeset – dvesta).

Kombinovanje znakova

Pravopis teži da se znakovi pišu po svojoj normalnoj logici, ali i da se uprosti postupak i izbegne nagomilavanje znakova.

• Završna tačka u rečenici se ne piše ako je ispred nje upotrebljena skraćenička tačka.
  Primer: Bio je zet i saradnik kneza Lazara i učestvovao je sa njim u borbi na Kosovu 1389. god.

• Rečenicu ne treba počinjati brojem.
  Primer: 1377. u njegovoj vlasti je Skoplje. (Bolje je napisati: Godine 1377. Skoplje je u njegovoj vlasti.)

Razmak (belina)

Piše se:

• iza znakova interpunkcije
• kod pisanja valuta: 10 EUR, 10 USD
• kod mernih skraćenica: 10 m, 5 cm, 2 km, 100 kWh, 58 kg, 100 MB
• kod pisanja Celzijusovih stepeni: 100 ºC (razmak posle broja)

Ne piše se:

• ispred znaka interpunkcije (posle reči)
• kod pisanja procenta: 8% (rečima: 8 posto, 8 odsto)
• znak stepena se piše uz brojke koje označavaju ugaone, geografske i temperaturne stepene (npr. ugao od 90º, danas je 32º u hladu)

GRAMATIKA

Enklitikе. Obratiti pažnju na pisanje enklitika (sam, si, je, smo, ste, su; ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će; bih, bi, bismo, biste, bi; me, te, ga, je, nas, vas, ih; mi, ti, mu, joj, nam, vam, ima; upitna rečca li; nenaglašena povratna zamenica se).

Enklitika je reč koja nema sopstveni akcenat – vezuje se za prethodnu naglašenu reč i treba da stoji na drugom mestu u rečenici ili u logički povezanoj celini. (Kao „prva reč” se može računati i grupa reči povezanih u izgovornu celinu, na primer: Manji deo učesnika je iz Kragujevca.)

Enklitika ne može stajati ni iza zareza (niti nekog drugog znaka interpunkcije).

Primeri:

Pogrešno: Krivac za neuspeh predstave, ako možemo verovati izveštajima iz dnevne štampe, je sam autor.

Ispravno: Za neuspeh predstave, ako možemo verovati izveštajima iz dnevne štampe, krivac je sam autor.

Pogrešno: Među zemljama koje su uspele da izmaknu ovoj krizi su Austrija i Danska.

Ispravno: Među zemljama koje su uspele da izmaknu ovoj krizi jesu Austrija i Danska. (Ovde je umesto enklitike „su” upotrebljen naglašeni oblik „jesu”.)

KAKO SE PIŠE

Veliko početno slovo

Kada se piše veliko slovo

1. Velikim slovom se piše prva reč u rečenici i prva reč izdvojenog teksta (u naslovima, natpisima, oglasima i sl.)

• Natpisi i obaveštenja:
  Antikvarnica
  Prijemni ispit

• Obrasci:
  Prijavni list
  Popisna lista

• Rubrike u obrascima:
  Ime i prezime
  Adresa
  Zanimanje

• Potpisi na dokumentima:
  Rektor:
  Prof. dr Ksenija Mirjanić
  Za Studentsku službu
  Milan Marković, referent

• U pismima iza reči obraćanja, koje odvajaju zarezom, tekst u novom redu započinje velikim početnim slovom. Primer:

Dragi Milane,

Hvala ti što si mi se javio…,

2. Reči iz poštovanja odnosno počasti

U poslovnoj i službenoj prepisci uobičajeno je pisanje velikim slovom Vi, Vaš za jednu osobu, kao znak naglašenog poštovanja. Ako se obraćamo većem broju lica ili ustanovi i sl., vi i Vaš se piše malim slovom.

3. Vlastita imena

• lična imena i prezimena, nadimci, dodaci uz imena (npr. Petar Veliki, Dušan Silni), atributi uz imena svetaca kada su sastavni deo imena (npr. Sveti Sava, ali Duh sveti; Blažena Marija)

• imena iz umetničkih dela (npr. Pipi Duga Čarapa, Sneško Belić, Kosovka Devojka)
• imena božanstava i mitoloških bića (npr. Zevs, Pegaz)
• imena nebeskih tela i sazvežđa u astronomskom značenju (npr. Sunce, Mesec, Venera, Zemlja i dr.)

      Napomena: Kad mesec znači mesečina ili pratilac planete uopšte, piše se malim slovom: mlad mesec, pun mesec, Jupiterovi meseci, nema meseca i sl. Kada sunce ima značenje svetlosti odnosno sunčevih zraka, piše se malo slovo: na suncu je pocrneo, gledam zalazak sunca, probija se sunce kroz oblake i sl. Kada zemlja ima značenje materije, tla ili prostora, čovekovog boravišta, piše se malim slovom: prosulo se po zemlji, izbor između života na zemlji i života na nebu i dr.

• horoskopski znaci (npr. Ovan, Blizanac i dr.)

• imena naroda, državljana, etničkih grupa, žiteljska imena, kolokvijalna imena (npr. Italijanka, Arapi, Romi, Beograđanin, Australijanac, Marsovac, Lala, Era)
• geografska imena i imena naseljenih mesta (npr. Grčka, Republika Srbija, Sejšelska Ostrva, Sjedinjene Američke Države; Novi Sad, Krivi Vir; Južni pol, Antarktik, Afrika; Stari kontinent, Stari svet, Crni kontinet, Divlji zapad; Banat, Pomoravlje, Šumadija, Boka kotorska, Negotinska Krajina, Hrvatsko Zagorje; Srednji istok, Bliski istok; Avala, Stara planina; Pančićev vrh, Đerdapska klisura; Ada Ciganlija, Rt dobre nade; Tihi okean, Skadarsko jezero, Lamanš, Plavi Nil, Zasavica, Dunavac, Pančevački rit, Obedska bara; Bubanj potok i dr.)
• gradska naselja, gradske četvrti, trgovi, ulice (npr. Savski venac; Terazije, Studentski trg, Kosovska, Ulica Đure Jakšića)

  Napomena: Gde se piše malo slovo za „ulica”

  Primer 1: Stanujem u ulici Zeleni venac. (Komentar: Tu je reč „ulica” pridodata nazivu, pa se piše malim slovom.)

  Primer 2: Stanujem u Ulici platana. (Komentar: Tu je reč „ulica” deo naziva ulice, pa se piše velikim slovom.)

  Primer 3: Stanujem u Kralja Milutina. (Komentar: Ovde je izostavljena reč ulica, pa se reč kralj piše velikim slovom.)

• simbolički nazivi zemalja i gradova: npr. Rimsko carstvo, Habzburška monarhija, Užička republika, Sveta zemlja, Zemlja izlazećeg sunca; Večni grad, Grad svetlosti, Srpska Atina (Novi Sad) i dr.

Ali: grad na Begeju (Zrenjanin)

• nazivi administrativnih jedinica ako su same po sebi vlastita imena (npr. Beogradski pašaluk, Srem, Sandžak, Grad Beograd, Niški region)
• velikim slovom se pišu sve reči stranog višečlanog neprevedenog stranog geografskog imena, izuzev pomoćnih reči: npr. Rio Grande, Sijera Nevada, Sijera de Avila, Long Ajlend i dr. Izuzetak je kada je ušlo u običaj spojeno pisanje, kao kod Njujork, Lamanš i dr.
• imena praznika (npr. Uskrs, Đurđevdan, Velika Gospojina, Veliki petak, Dan mrtvih, Prvi maj, Dan državnosti, Nova godina i dr.)
• ustaljena imena istorijskih događaja (ratovi, bune, bitke, ustanci, paktovi, ratni frontovi, mirovni sprazumi i dr.): npr. Prvi svetski rat, Sarajevski atentat, Velika seoba, Seljaška buna, Holokaust,; Kosovska bitka, Solunski front; Oktobarska revolucija; Trojni pakt, Dejtonski sporazum i dr.)

  Napomena: ako su ovi događaji dati opisno, ili u množini, piše se malo slovo (npr. bitka na Kosovu, boj na Mišaru, preti treći svetski rat i dr.)

• imena institucija, ustanova, crkava, udruženja, škola, partija, stranaka i manifestacija (ako su same po sebi vlastito ime)

  Primeri: Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, Narodna skupština Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, Savet Evrope, Ujedinjene nacije; Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodno pozorište, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu (takođe i Beogradski univerzitet), Građevinsko preduzeće „Neimar” iz Novog Sada, Narodni muzej u Beogradu, Beogradski sajam; Sportsko društvo „Crvena zvezda”, „Leb i sol” (muzički sastav); Demokratska stranka; Bitef (ili BITEF), Dani ludaje (u Kikindi) i dr.

  Napomena: Kod manifestacija, ako pisanje počinje rednim brojem ,onda se ime manifestacije piše malim slovom, jer je broj započeo ime. Na primer: I fudbalska liga, V međunarodni kongres slavista i dr.

  Međutim, ako se piše koja je po redu neka manifestacija, veliko slovo ostaje. Primer: Počeo je 35. Venecijanski bijenale.

• veliko slovo prve reči naziva raznih dokumenata – umetničkih, stručnih, naučnih i sl. dela, novina, časopisa, zakona i sl.

  Primeri: Biblija ili Sveto pismo, Novi zavet, Kuran, Jevanđelje po Marku, Tajna večera (slika), Labudovo jezero (balet), Seobe (roman), Porodično blago (serija), Politika (list), Nacrt zakona o radu (već ulazi u proceduru), Bože pravde (srpska himna), Uverenje o imovnom stanju (konkretan dokument).

  Napomena: Malim slovom se pišu reči zakon, ustav, statut, uredba, jevanđelje i sl. ako se razumeju kao jedan ili više opštih neprecizno određenih dokumenata.

  Primeri:
  Biće regulisano u skladu sa ustavom i statutom.
  Preciznije odredbe doneće zakon o jeziku.
  Isti pisar je prepisao tri jevanđelja.

• zvanični nazivi nagrada, priznanja, odlikovanja (npr. Legija časti, Medalja za hrabrost, Orden rada, Plaketa Crvenog krsta, Zahvalnica Filozofskog fakulteta, Nagrada za životno delo i dr.)

  Napomena: Ako se ne naglašava zvaničnost ili se ne zna tačan naziv nekog priznanja, piše se malo slovo (npr. Dobitnik je medalje za hrabrost i ordena rada.)

• Nazivi školskih predmeta se pišu velikim slovom samo kao naslovi u službenoj dokumentaciji (u dnevniku, nastavnom planu i programu, u uverenju odnosno svedočanstvu).

  Malim slovom se pišu nazivi školskih predmeta i naučnih disciplina u opštem značenju (npr biologija, matematika itd.),

  Primeri:
  Položio sam Matematiku I i Matematiku II.
  Imam slabu ocenu iz matematike.

• velikim slovom se pišu imena raznih objekata, građevina, saobraćajnica, spomenika, dvorana, hramova, grobalja i sl.

  Primeri: Palata pravde, Kapetan Mišino zdanje, Arena (dvorana), Ibarska magistrala, Koridor 10, Kineski zid, Zid plača, Kip slobode, Spomenik neznanom junaku na (Avali), Sveti Luka, Hram Svetog Save, Novo groblje i dr.

• velikim slovom se pišu prisvojni pridevi od vlastitih imena na –ov/-ev i –in.

  Primeri: Markov auto, Akademijina nagrada, Matičin zbornik, Zvezdina pobeda, De Golov portret, Petrovićev rečnik

  Međutim, malim slovom se pišu: srpski, gospodnji, uskršnji, novogodišnji, božićni i dr.

  Napomena: U verskoj štampi se koristi Božiji i Gospodnji velikim slovom. Takođe se ustaljuje u prepisci Srećni Božićni i Novogodišnji praznici (sa osloncem na t. 59 Pravopisa: imena praznika velikim slovom).

• Kada se želi naznačiti zaštitni znak proizvoda ili patent, piše se velikim početnim slovom (npr Mig 29, kisela voda „Knjaz Miloš” i dr.).

• malim početnim slovom se pišu narodna imena biljaka (npr. bela rada, lepa kata, dragoljub, hristov venac; takođe i: grožđe svetog ivana, divlji med svetog jovana i sl)
• Ako se uz opštu imenicu upotrebi prisvojni pridev od vlastitog imena na –ov/ev ili –in, piše se velikim slovom (npr. Ahilova peta, Sizifov posao, Eustahijeva truba, Molotovljev koktel, Pančićeva omorika i dr.)
• Izvorni pravopis se zadržava u sledećim slučajevima: izvorno pisanje stranih vlastitih imena i stručnih termina, odnosno nomenklatura, npr. na latinskom imena biljaka, životinja, naučnih titula u međunarodnoj komunikaciji, naziva firmi, proizvoda (u reklamama na primer) i sl – podrazumeva preuzimanje izvornog pravopisa.

  Primeri:
  Frankfurter allgemeine Zeitung, United Press, Foreign Office

  Ukoliko se ova imena transkribuju (prilagode), podležu srpskoj pravopisnoj normi: Frankfurter algemajne cajtung, Junajted pres, Forin ofis.

  Latinski nazivi: Homo sapiens ili homo sapiens (transkribovano homosapijens); Canabis sativa – konoplja.

  Naučne titule: doctor scientiarum, skr. dr. sc. = doktor nauka = dr nauka

  Nazivi proizvoda: Budweiser, Panasonic, Head & Shoulders itd.

Malo početno slovo

Malim slovom se pišu:

• nazivi koji označavaju versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, stručnu, profesionalnu pripadnost: hrišćanin, pravoslavac, katolik, šiit, sunit; crnac, dinarac, nordijac; komunista, radikal, nadrealista; akademik, doktor, učitelj (isto se pišu i skraćenice malim slovom, dr, mr, inž. i dr.), direktor, predsednik, ambasador, papa, patrijarh, dalaj-lama; oskarovac, vukovac; mupovac, supovac; delije, grobari;
• nazivi školskih predmeta i naučnih disciplina pišu se malim slovom (npr. biologija, matematika itd.).
• Kad mesec znači mesečina ili pratilac planete uopšte, piše se malim slovom: mlad mesec, pun mesec, Jupiterovi meseci, nema meseca i sl. Kada sunce ima značenje svetlosti odnosno sunčevih zraka, piše se malo slovo: na suncu je pocrneo, gledam zalazak sunca, probija se sunce kroz oblake i sl. Kada zemlja ima značenje materije, tla ili prostora, čovekovog boravišta, piše se malim slovom: prosulo se po zemlji, izbor između života na zemlji i života na nebu i dr.
• nazivi vrsta robe, artikala, serijskih proizvoda, lekova i sl., bez obzira na to da li su poreklom od vlastitih imena ili ne.

  Primeri:
  avgust (mesec), bolivar (novac), bobi (engleski naziv za policajca)

  Vrsta robe: kašmir (tkanina), kaolin (vrsta gline), šampanjac (penušavo vino), tetovac (vrsta pasulja), madžarka (vrsta šljive), arapin (rasa konja), dalmatinac (rasa pasa), skandinavka (vrsta ukrštenice)

  Prema izumiteljima: rendgen, žilet; vat, om, tesla, džul (merne jedinice prema imenima zaslužnih naučnika)

  Serijski proizvodi: ford, mercedes, fića, stojadin, mig, tupoljev, kalašnjikov

  Naziv proizvoda, lekovi: vegeta, streptomicin, aspirin

SKRAĆENICE

• Sažete skraćenice (od početnog slova i karakterističnog slova) pišu se sa tačkom ili bez nje.

   

  • Skraćenice s prvim i poslednjim slovom pišu se bez tačke: dr (doktor), mr (magistar), gđa (gospođa), gđica (gospođica) i drugo.
  • Skraćenice sa prvim i karakterističnim slovom koje se pišu sa tačkom: tzv. (takozvani), ji. (jugoistok), sl. (slično).
  • Skraćenice od višečlanih izraza koje se pišu sa tačkom: itd. (i tako dalje), tj. (to jest), npr. (na primer), bb. (bez broja).

Neke često korišćene skraćenice: prof. (profesor), inž. (inženjer), ul. (ulica), srp. (srpski), arheol. (arheološki), v. (vidi), t. (tačka), g. (godina), č. (časa/časova).

Merne skraćenice

• Skraćenice pisane velikim slovom se ne menjaju u ćirilici: V (volt), W (vat), J (džul), F (farad), A (amper), T (tesla).
• Ostale merne skraćenice, pisane malim slovom, u ćirilici se preslovljavaju ili pišu izvorno: g, kg, l, dl, m, km, cm; h, kWh
• Pišu se iza numeričke vrednosti, pri čemu je obavezan razmak između cifre i oznake merne jedinice.

Primer: 15 km, 15 MB/s, 100 kW, 11 mm, 1,5 kg

Akronimi (verzalne skraćenice) su skraćenice sastavljene od početnih slova višečlanog naziva. Pišu se velikim slovima bez skraćeničkih tačaka i međuslovnih belina (npr. RTS, RTV, NVO, NLO).

Strane verzalne skraćenice se ili preuzimaju u izvornom obliku ili se preslovljavaju u ćirilicu.

Primeri:
Izvorni oblik: USA, FBI, NATO, WHO, CNN, IBM, NBA, DJ, PC, CD-ROM i sl.
Preslovljavanje u ćirilicu: УСА (ili zamena prevedenim „САД”), ФБИ, НАТО, ВХО, УНЕСКО.

Prerada prema čitanju: BBC → Би-Би-Си ili Бибиси.

• Kod promenljivih verzalnih skraćenica za uklapanje u dati kontekst koriste se padežni nastavci napisani malim slovima i s crticom (npr. u FBI-ju, iz BBC-ja, na CD-u, iz PTT-a, sa MMF-om, itd.)
• Kada su akronimi nepromenljivi, ne dodaju se pomenuti nastavci (npr. u SAD, u UN, iz SRJ, na VMA, itd.)
• Posle duže upotrebe, akronimi se mogu pretvoriti u celovite reči i to su tzv. verbalizovane skraćenice. Time akronimi gube status skraćenica i podležu morfološkim pravilima običnih reči. Primeri: Bemus, Bitef, Fijat (fabrika), Unesko, Udba, Ozna, Bibisi, beseže (BCG) itd.

Valute

Skraćenice naziva valuta se pišu velikim slovima. Na primer: RSD (srpski dinar, din.), CHF (švajcarski franak), GBP (britanska funta).

Primer pisanja valuta: 100 USD, 100 američkih dolara, sto dolara; 1 evro, 1 EUR.

Brojevi

• U sastavu rečenice, manje brojeve (pogotovo one do deset) nije poželjno pisati ciframa. Međutim, ukoliko je reč o nabrajanju, pri čemu u tekstu ima i manjih i većih brojeva, pisati sve ciframa.
• Decimale se razdvajaju zarezom: 3,14
• Rečenicu ne treba počinjati brojem.
• U pisanju većih višecifrenih brojeva za odvajanje grupe od po tri cifre koriste se tačka ili prazni prostor (belina). U matematici se koriste beline (npr. 5 721, 32 850 000), a izvan stručnih tekstova je uobičajenije pisati tačku: 5.721, 32.850.000.
• Složenice s brojem (da bi se izbegle duge reči): 48-časovni, 48-dnevni, 30-satni, 60-ih godina, 75-godišnjak. Međutim, pisati slovima npr. u sedamdesetoj ili sa tačkom iza cifre: u 70. godini.

Obavezno prilagoditi način pisanja brojeva pravilima u srpskom jeziku:

Vreme i datum

• Vreme se piše sa tačkom između broja sati i minuta [sati.minuti]. Nema razmaka između tačke i cifara.

  Primeri:
  Predstava počinje u 20.00 časova.
  Prvi čas počinje u 8 sati.
  Pauza traje od 16.00 do 16.30.

• Format pisanja vremena sa dve tačke [sat:minut:sekunda:stotinka] koristi se za prikaz postignutih rezulata u tabelama kod sportskih događaja i sl.

Datum se piše u redosledu [dan, mesec, godina]. Pisanje nule ispred jednocifrenih brojeva nije preporučljivo, osim u tehničkim i poslovnim dokumentima. Iza svakog broja je razmak.

• Arapskim ciframa sa tačkom: [1. 1. 2022.] (iza svakog broja je razmak)
• Ime meseca se piše malim slovom. Mesec napisan slovima: [1. januar 2022.]
• Mesec označen rimskim brojem bez tačke: [1. I 2022.]
• Pisanje nule ispred jednocifrenih brojeva nije preporučljivo, osim u tehničkim i poslovnim dokumentima.
• Između imena mesta i datuma uvek se piše zarez.

Primer: Novi Sad, 2. X 2022.

TRANSKRIPCIJA – PRILAGOĐENO PISANJE IMENA IZ STRANIH JEZIKA

Kada je reč o pisanju imena iz stranih jezika, prema Pravopisu Matice srpske, primenjuju se dva postupka: prilagođeno pisanje (primenljivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenljivo u latinici). U stručnim tekstovima često postoji potreba da se predoči i kako se neko strano ime izvorno piše, pa se to može postići navođenjem izvornog oblika u zagradi iza imena. Međutim, u nekim slučajevima moguće je i u ćiriličnom tekstu napisati strano ime u izvornom obliku latinicom. To se dešava kada, na primer, ne znamo kako se to ime čita pa ga iz tog razloga ne možemo transkribovati. Takođe, prilikom prevođenja tekstova iz oblasti informacionih tehnologija, bilo da je reč o ćirilici ili latinici, preporučuje se izvorni oblik pisanja naziva koji su zaštićena imena (npr. ime aplikacije, programa, operativnog sistema, programskog dodatka, funkcije i sl.).

Detaljnije informacije u vezi sa prilagođenim pisanjem imena potražite u nekom od sledećih resursa:

1. Prilagođeno pisanje imena iz stranih živih jezika (transkripcija) u okviru Pravopisa srpskoga jezika
2. NOVI TRANSKRIPCIONI REČNIK ENGLESKIH LIČNIH IMENA, Tvrtko Prćić, Prometej, Novi Sad, 1998.
3. NOVI TRANSKRIPCIONI REČNIK ENGLESKIH LIČNIH IMENA, Tvrtko Prćić , Filozofski fakultet, Novi Sad, elektronsko, izdanje, 2018. (https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/izdanja-filozofskog-fakulteta/anglistika)

Kod prevođenja tekstova na Gengo platformi, prilikom pisanja imena iz stranih jezika potrebno je obratiti pažnju na vrstu teksta koji se prevodi i kome je sadržaj namenjen, kao i na posebna uputstva klijenta. Često se dešava da klijent zahteva da se u prevodu zadrži izvorno pisanje naziva proizvoda, posebno kada je reč o marketinškom sadržaju.

Vlastita imena. Sva vlastita imena je potrebno transkribovati (i kod latinice i kod ćirilice) prema pravilima za transkripciju. Ako niste sigurni kako pravilno da transkribujete neko strano ime, detaljnije informacije potražite u navedenoj literaturi ili odgovarajućim resursima na internetu. Ukoliko je reč o terminu za koji niste uspeli da pronađete odgovarajuću referencu u okviru preporučenih resursa i niste sigurni kako da pravilno prilagodite pisanje stranog imena, bolje je zadržati izvorni oblik. Radi ujednačenosti prevoda, obavezno koristite isto ime (prilagođeni ili izvorni oblik) u celom tekstu.

Primer: Društvena mreža Fejsbuk (Facebook) vlasnik je aplikacija poput Instagrama, Messengera i WhatsAppa.

Usvojeni i ukorenjeni oblici se ne menjaju, čak i ako odstupaju od uobičajenih pravila transkripcije. Na primer, imena stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se onako kako se izgovaraju (i u ćiriličnom i u latiničnom tekstu) ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika (Solun, Beč, Njujork itd.).

Nazivi firmi, sportskih klubova, hotela, fabrika, restorana i sl. Transkribujte naziv (i kod latinice i kod ćirilice) prema pravilima za transkripciju, a u zagradi navedite izvorni oblik pri prvom pominjanju termina, a onda naknadno koristite samo transkribovani oblik. Na taj način, lakše ćete moći da menjate naziv po padežima tamo gde je to potrebno. Međutim, ako klijent ima poseban zahtev u pogledu pisanja naziva (npr. želi da se u prevodu zadrži izvorno pisanje), u tom slučaju, klijentova uputstva imaju prioritet.

Kao što je već prethodno navedeno, ukoliko ni nakon dodatnog istraživanja i konsultovanja odgovarajuće literature i resursa na internetu niste sigurni kako da pravilno prilagodite strani naziv, bolje je zadržati izvorni oblik. U tom slučaju, deklinacija se vrši dodavanjem odgovarajućeg padežnog nastavka odvojenog crticom od imenice napisane u izvornom obliku. U ćiriličnom tekstu, padežni nastavak koji je dodat izvorno napisanom obliku imena piše se ćirilicom.

Takođe, ukoliko se proceni da bi transkripcija grafički isuviše izobličila pojam, zadržite izvorno pisanje u prevodu. U tom slučaju, uz naziv možete dodati reč koja ga bliže određuje (npr. u hotelu „Ilot du Golf BW Premier Collection”) i onda tu reč (u pomenutom primeru: „hotel”) menjajte po padežima. Tako ćete izbeći kombinaciju padežnog nastavka i crtice, a rezultat će biti bolje stilizovan prevod.

Prilikom prevođenja sadržaja aplikacija, veb-sajtova i sl., preporuka je zadržati izvorno pisanje zaštićenih naziva, bez preslovljavanja latinice u ćirilicu kod prevoda ćirilicom (npr. izvorno pisanje naziva aplikacije). Što se tiče ostalih naziva u tekstu, u zavisnosti od vrste sadržaja i kome je on namenjen, ima slučajeva kada je bolje zadržati izvorni oblik pisanja, bilo da je reč o prevodu ćirilicom ili latinicom. Na primer, kod aplikacije čija je namena praćenje sportskih dešavanja i rezultata uživo, bolje je zadržati izvorno pisanje naziva klubova ukoliko procenite da bi transkripcija grafički isuviše izobličila pojam i otežala praćenje sadržaja. Isto važi i za naslove pesama popularne muzike: Let It Be, Englishman In New York, Another One Bites the Dust… Takođe, vlastita imena muzičkih grupa u ćiriličkom tekstu se mogu pisati latinicom, u izvornom obliku, a možete da stavite transkribovani naziv u zagradu. Kod pisanja ćirilicom, nazivi brendova u jelovniku / karti pića (npr. AMSTEL, Johnnie Walker, HEINEKEN, FANTA …) mogu se ostaviti u originalu, latinicom.

Kod tekstova iz oblasti informacionih tehnologija, obavezno pretražite odgovarajuće resurse kako biste proverili da li se radi o zaštićenom nazivu i da li je termin lokalizovan. Nazivi aplikacija, proizvoda i funkcija obično su zaštićena imena, pa se iz tog razloga retko prevode. Dakle, pre prevođenja naziva neke aplikacije ili proizvoda, proverite da naziv nije zaštićen na neki način i da li je prevođenje dozvoljeno. Koristitite Microsoft Language Portal kao referencu, gde možete da proverite da li je naziv lokalizovan ili je zadržan izvorni oblik pisanja naziva. Izvorno pisanje zaštićenih naziva se preporučuje i u ćiriličnom i u latiničnom tekstu (npr. Microsoft Edge, Windows 10, PowerPoint, Word, itd.).

Kada prevodite tekstove u IT kontekstu, kod naziva napisanih u izvornom obliku izbegavaјte dodavanje padežnih nastavaka u kombinaciji sa crticom i umesto toga koristite tzv. modifikatore (reči koje bliže određuju izvorno napisan termin). Dodatnom pretragom na internetu saznaćete više o terminu koji prevodite i na osnovu dodatnog konteksta pronaći ćete odgovarajući modifikator (npr. aplikacija, program, usluga, sistem, pregledač, mreža, programski dodatak, funkcija itd.

U retkim slučajevima kada je to neizbežno (npr. niste uspeli da saznate više detalja o nekom terminu pa ne možete da odaberete odgovarajući modifikator), padežni nastavci se dodaju izvornom obliku u kombinaciji sa crticom.

• M. Pešikan, J. Jerković, M. Pižurica: Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad (preporuka je koristiti najnovije izdanje)
• Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, Novi Sad
• Ivan Klajn: Gramatika srpskog jezika, Zavod za udžbenike, Beograd (ili neka druga gramatika po izboru)
• Tvrtko Prćić: Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena,  Prometej, Novi Sad, 1998.
• NOVI TRANSKRIPCIONI REČNIK ENGLESKIH LIČNIH IMENA, Tvrtko Prćić , Filozofski fakultet, Novi Sad, elektronsko, izdanje, 2018. (https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/izdanja-filozofskog-fakulteta/anglistika)
• Оxford Learner’s Dictionary
• Cambridge Dictionary
• Microsoft Language Portal
• Proz.com term search
• Dictionary by Merriam-Webster
• Urban Dictionary
• Kako se piše | Jezičke i pravopisne nedoumice
• Pismenica