STILSKI PRIRUČNIK ZA SRPSKI JEZIK

1. O NAMENI I UPOTREBI PRIRUČNIKA

Ovaj priručnik je namenjen Gengo prevodiocima koji prevode na srpski jezik. U prvom delu priručnik daje opšte smernice za prevođenje, koje je neophodno slediti pri prevođenju tekstova za Gengo. U drugom delu su izložena pravila u srpskom jeziku, sa ciljem da se ukaže na to koje se oblasti proveravaju pri pregledu prevoda u programu GoCheck.

Svrha ovog priručnika nije da se detaljno bavi gramatičkim pravilima u srpskom jeziku, već da skrene pažnju na neke nedoumice i greške koje se često javljaju pri prevođenju. Priručnik se najvećim delom oslanja na Pravopis srpskoga jezika u izdanju Matice srpske (2018), kao i na Rečnik jezičkih nedoumica, Ivana Klajna.

Preporučujemo da pažljivo pročitate smernice i pravila koja su ovde izložena kako biste ih dobro razumeli i uspešno primenjivali u praksi. U slučaju da imate neke nedoumice tokom prevođenja, potražite odgovore u nekom od navedenih resursa, a takođe i na https://gengo.com/translators/resources/.

2. PREVOĐENJE – OPŠTE SMERNICE

Prevod treba da prenese korektno i precizno sadržaj i ton izvornog teksta. Iz tog razloga, neophodno je pažljivo pročitati uputstvo koje je klijent dao: vrsta teksta, ton, mini-glosar, dodatni kontekst, URL adresa do teksta koji se prevodi, fotografija, snimak ekrana, neki specijalni zahtevi i sl. Ukoliko klijent nije posebno naglasio da želi prevod ćiriličnim pismom, koristite latinicu. Pre slanja konačne verzije prevoda klijentu, obavezno pregledati prevod nekoliko puta i proveriti da nema nekih grešaka.

Formalan ili neformalan ton

U zavisnosti od klijentovih uputstava, u prevodu koristite formalan ili neformalan ton. Ako se u originalnom tekstu koristi poslovni stil, prevod bi trebalo da bude napisan u istom stilu, što podrazumeva obaveznu upotrebu standardnog jezika i zvaničnost u obraćanju. Ako se u originalnom tekstu koristi neformalni stil, u prevodu se može koristiti razgovorni stil koji može biti neformalan ili manje ili više formalan. Prevodilac treba da proceni koji stil prevoda bi bio u skladu sa originalnim tekstom – ako niste sigurni, pošaljite poruku klijentu i pitajte koji bi stil bio podoban.

Izbor terminologije

Zavisi direktno od konteksta. Na primer, kod prevođenja tekstova iz oblasti IT-ja (aplikacije, igrice i dr.), korisni su sledeći rečnici: Microsoft Language Portal i Računarski rečnik Mikro knjige. U okviru Microsoft Language Portal-a nalazi se i Stilski vodič, koji sadrži niz veoma korisnih preporuka za prevođenje u ovoj oblasti. Nazivi aplikacija i proizvoda su obično zaštićena imena, pa se iz tog razloga retko prevode (obavezno proverite da naziv nije zaštićen na neki način).

Kontekst

Značenje neke reči ili fraze traži se na osnovu konteksta. U zavisnosti od namene teksta (IT, članak u novinama, lična prepiska, stručni tekst itd.), bira se odgovarajući prevod nekog termina. Na primer, pri prevođenju termina „e-mail” u IT kontekstu, preporuka je koristiti oblike e-pošta, e-adresa, adresa e-pošte, e-poruka; međutim, ako je kontekst drugačiji, može se koristiti prevod imejl, mejl, imejl-adresa (prema Pravopisu).

Za pretraživanje termina na internetu, pogledati preporuke u odeljku Resursi.

Prevođenje „reč po reč”

Vrlo je pogrešno pretpostaviti da se, zarad preciznosti, tekst mora prevoditi reč po reč – takav prevod zvuči neprirodno i obično ne prenosi korektno značenje izvornog teksta. Takođe, u srpskom jeziku nije neophodno uz svaki glagol stavljati ličnu zamenicu. Prevod treba da bude u duhu srpskog jezika – nikako ne prevoditi reč po reč.

Formatiranje teksta (paragrafi, font)

Glavna struktura teksta (formatiranje) na izvornom jeziku ne sme se menjati, bilo da je reč o tekstualnoj kolekciji poslova koji se rade na Gengo prevodilačkoj platformi („Translator Wokbench”), ili se tekst prevodi u nekom tipu datoteke (Acrobat, Excel, Open Office, PowerPoint, Plain text, Word, Rich Text Format).

Prevodi u određenom formatu datoteke

Parametri formatiranja teksta na izvornom tekstu moraju se sačuvati i biti potpuno isti u prevodu na srpski – razmak ispred i iza paragrafa, razmak između redova teksta, ravnanje teksta i dr. Paragraf se ne sme razdvajati na više paragrafa niti spajati sa prethodnim ili susednim paragrafom. Na primer, ako originalni tekst ima pet paragrafa, takođe i prevod mora imati isti broj paragrafa. Formatiranje teksta takođe mora biti identično originalnom tekstu – odgovarajući tip, veličina, boja i stil fonta, velika i mala slova i dr.

Napomena: Raspored i broj paragrafa se ne sme menjati, ali je unutar svakog paragrafa moguće menjati i prilagođavati rečenice (na primer, spajati odnosno razdvajati rečenice na dve ili više kraćih), ukoliko to nalaže preciznost prenošenja poruke i pri tome poštujući duh srpskog jezika.

Kodovi i elementi kodiranja

Za instrukcije kako prevoditi tekstove koji sadrže kodove i elemente kodiranja, pogledati Code Guide.

3. PRAVILA

Pri proveri prevoda putem programa GoCheck označava se nekoliko tipova grešaka: pogrešan termin, dodavanje/izostavljanje informacija ili segmenta, sintaksička greška, greška u pravopisu i interpunkciji. U nastavku slede pravila koja će biti od pomoći kod nekih nedoumica tokom prevođenja. Za dodatna pitanja i nedoumice, odgovore potražiti u nekom od navedenih resursa.

INTERPUNKCIJA I PRAVOPIS

Pravila pisanja znakova interpunkcije mogu biti drugačija u različitim jezicima. Obavezno obratite pažnju na ove razlike i prilagodite pravopis i upotrebu znakova interpunkcije pravilima u srpskom jeziku. U srpskom jeziku, osnovno je pravilo da se iza znaka interpunkcije stavlja razmak, a nema razmaka između znaka interpunkcije i teksta koji mu prethodi (osim nekih izuzetaka)

Tačka

Piše se

  • na kraju potvrdne ili odrične rečenice (iza tačke sledi razmak)
  • između jedinica vremena predstavljenih ciframa (npr. 6.30 časova)
  • kada je arapski broj upotrebljen kao redni
    Primeri:
    Podatak se nalazi na 44. strani knjige.
    Nikola Tesla je rođen 1856. godine.

Tačka se ne piše

  • iza rimskih brojki kada one označavaju redni broj
    Primer: Crkva je sagrađena u XIV veku.
  • ako iza rednog broja dolazi neki drugi znak interpunkcije, kod nabrajanja i u slučaju kada se arapski broj može čitati i kao osnovni
    Primeri:
    Drugi svetski rat (1939–1945)
    Knjige su objavljene 1959, 1962, 1965. i 1966. godine.
    Traženi termin se nalazi u tački 18 i 21a priručnika.
  • kod akronima (verzalnih skraćenica)
    Primer: SAD, UN, FBI, EU.

Zarez

Opšte pravilo je da se zarezom izdvajaju oni delovi rečenice koji su ili gramatički izdvojeni (npr. vokativ, uzvici, umetnute rečenice i dr.) ili ih govornik intonacijom izdvaja kao posebne celine u rečenici (npr. naknadno dodati komentari, dopune i sl.).

  • Zarez se koristi u nabrajanju koje se završava (ili ne završava) veznikom
  • Zarez se piše u inveriji (iza zavisne rečenice koja prethodi glavnoj).
    Primeri:
    Da si mi javila na vreme, došao bih.
    Budući da je stigao ranije, mogao je da bira mesto.
  • Zarez se koristi kod apozicije.
    Primer: Ana, moja sestra od tetke, doputovala je u Novi Sad.
  • Koristiti zarez ispred odnosne rečenice sa apozitivnom ulogom (pruža dodatnu informaciju o nekom pojmu).
    Primeri:
    Marko je dobio nagradu, što je sve obradovalo.
    Ovo je moja drugarica Ivana, sa kojom sam išla u osnovnu školu.
  • Ne koristiti zarez ispred odnosne rečenice sa atributskom ulogom (tačno određuje neki pojam).
    Primeri:
    Nikad nisam video računar kakav ima Ivan.
    Idite do zgrade što se vidi na kraju ulice.
  • Ne koristiti zarez ispred veznika [nego] i [no] kada je reč o poređenju.
    Primeri:
    Petar je bolji nego Ivan.
    Njemu je deset godina više no njoj.
  • Rečca pak se ne odvaja zarezom.
    Primer: Rimski brojevi pak imaju pomoćnu službu i uvek imaju funkciju rednih brojeva.
  • Koristiti zarez pri iskazivanju suprotnosti (ispred veznika: a, ali, nego, no, već, a kamoli, a pogotovo, ali nikako, pa ipak i dr.).
    Primer: Bilo je oblačno, ali ipak nije padala kiša.
  • Ne koristiti zarez u konstrukcijama [ne… nego], [ne samo… nego], [ne samo… već].
    Primeri:
    Ne samo što nije došao već se nije ni izvinio.
    Ne samo da je dobar lekar nego je i uspešan sportista.
  • Zarez se ne mora pisati ispred veznika [a] i [ali] ako ti veznici povezuju dve rečenice koje zajedno čine jednu smisaonu i dikcijsku celinu. Isto važi i u slučaju veznika [ni], [niti], [pa], [te].
    Primeri:
    Ona kao da gleda a ne vidi, sluša ali joj ne dopire do svesti.
    Ne pazi na časovima niti uči kod kuće.

Dve tačke

Dve tačke se pišu:

  • iza dela rečenice koji upućuje na nabrajanje
  • pre prelaska na upravni govor
  • sa značenjem reči „prema” (sa belinama sa obe strane)
    Primeri:
    Rezultat utakmice je 5 : 0.
    Razmer karte 1 : 10 000.
  • u matematici, sa značenjem operacije deljenja
    Primer: 50 : 10 = 5

Znak prekida […] (tri tačke)

Piše se kao znak da je izostavljen deo teksta. Primer: Znate, ja se bojim…

Apostrof [’]

Piše se:

  • u rečima koje se shvataju kao okrnjene, na mestima na kojima su u pisanju izostala slova, a u izgovoru glasovi
    Primer: Je l’ to tačno?
  • kod stranih prezimena pri preuzimanju prezimena iz matičnog jezika (najčešće francuskog ili italijanskog), pri čemu posle njega nema razmaka: D’Artanjan, D’Esten, D’Anuncio

Navodnici

U prevodu na srpski jezik koristiti ove navodnike: [„…”].
Pisanje navodnika:
[„] pritisnuti „alt” na tastaturi i otkucati 0132
[”] pritisnuti „alt” na tastaturi i otkucati 0148

Navodnici se koriste:

  • za obeležavanje upravnog govora
    Primeri:
    Ona mu reče: „Da, sigurno ću ići.”
    „Da li ste učili?”, pitala je ona.
  • za označavanje ironičnog stava pisca
    Primer: Počela je da nas zamara ta „sloboda”.
  • za izdvajanje naslova dela, simboličnih imena različitih ustanova, publikacija, kao i figurativnih značenja opštih pojmova – ako to ime ima i neko drugo značenje.
    Primer: Ja čitam „Danas”.
  • Navodnici se mogu izostaviti ako se iz rečenice tačno zna na šta se odnosi naziv.
    Primer: Komentarisali smo jedan tekst iz Nedeljnika.

Polunavodnici [’…’]

Koriste se za izdvajanje užeg navoda u okviru šireg navoda koji je označen navodnicima.
Primer: „Jeste li čitali roman ’Gospođica’?”

Zagrada [(…)]

Koristi za razdvajanje dodatog dela teksta (komentar, objašnjenje i sl.).

  • Kada je naknadni dodatak unutar zagrada samo deo rečenice – tekst se piše malim slovima, a tačka se stavlja iza zagrade kao kraj cele rečenice.
  • Kada je naknadni dodatak posebna rečenica, ona se tako i formira – veliko slovo, tačka ili neki drugi znak završetka na kraju.
    Primer: Opiši lik iz romana. (Navedi delove teksta kao primere.)

Crta [–]

Crta se javlja u dva oblika: odmaknuta crta (crta sa belinama na obe strane) i primaknuta crta (crta bez belina na njenim stranama). Prvi oblik je razdvojnog karaktera, a drugi oblik je veznog karaktera.
Za pisanje crte [–], na tastaturi pritisnuti „alt” i otkucati 0150.

Odmaknuta crta [ – ]
Koristi se za izdvajanje umetnutog dela teksta (umesto zareza i zagrade), umesto navodnika u dijalogu, da označi tuđi govor u posebnom pasusu (tzv. „navodna crta” i „izvodna crta”), u vezama dve rečenice koje nemaju karakter potpune rečenice i dr.
Primeri:
Prevod treba da bude u duhu srpskog jezika – nikako ne prevoditi reč po reč.
Zvezda i Partizan – domaćini turnira.
Stanovi – kupoprodaja.
Sistematske jedinice: vrsta – rod – porodica – red – razred – kolo.

Primaknuta crta [–]
Ima vezni karakter.

  • Može se pisati po izboru umesto „odmaknute crte” u dvojnim vezama.
    Primer: Utakmica Zvezda–Partizan održaće se sledeće nedelje.
  • Piše se obavezno između brojeva sa značenjem predloga do: npr. 120–131. strana, XV–XVII vek; rat 1941–1945.

Napomena: Ako je ispred takve veze napisan predlog od, u tom slučaju se ne piše crta nego predlog do.
Primer: Prvi svetski rat trajao je od 1914. do 1918.

  • Kada se brojkama izražava raspon, između brojki se piše približena crta.
    Primer: 5–10 minuta; 10–15 godina.
  • Piše se obavezno za spajanje određenih pojmova (koautorstva, utvrđena partnerstva, savezi i sl.)
    Primeri: Bojl–Mariotov zakon; Kant–Laplasova teorija.
  • Piše se obavezno u vezama koje označavaju prostorne relacije.
    Primeri: kanal Dunav–Tisa–Dunav; pruga Beograd–Bar; let Beograd–Diseldorf; rastojanje Zemlja–Mesec; raketa zemlja–vazduh.
  • Primaknuta crta se ne piše u vezama u kojima makar i jedan član ima unutrašnju belinu – tada se piše odmaknuta crta (sa belinama).
    Primer: rat 6. IV 1941 – 9. V 1945; pravac Subotica – Novi Sad – Beograd – Niš; koalicija N. Pašić – S. Pribičević.

Crtica

Piše se između delova polusloženica (npr veb-sajt, video-rekorder, auto-put, bakar-sulfat itd.), kod gramatičkih nastavaka (npr. IBM-ov računar, zaposlen je u PKB-u), u složenicama sa brojem (npr. 50-godišnjica, 25-godišnjak, 90-ih godina, 24-časovni program), kombinacije brojeva ili imenice sa brojem (npr. pet-šest hiljada, metar-dva, korak-dva; ali kod višečlanih sastavnica: sto pedeset – dvesta), za razdvajanje cifara u telefonskim brojevima i bankovnim računima i sl.

Razmak (belina)

Piše se:

  • iza znakova interpunkcije
  • kod pisanja valuta: 10 EUR, 10 USD
  • kod mernih skraćenica: 10 m, 5 cm, 2 km, 100 kWh, 58 kg, 100 MB
  • kod pisanja Celzijusovih stepeni: 100 ºC (razmak posle broja)

Ne piše se:

  • ispred znaka interpunkcije (posle reči)
  • kod pisanja procenta: 8% (rečima: 8 posto, 8 odsto)
  • znak stepena se piše uz brojke koje označavaju ugaone, geografske i temperaturne stepene (npr. ugao od 90º, danas je 32º u hladu)

GRAMATIKA

Enklitikе. Obratiti pažnju na pisanje enklitika (sam, si, je, smo, ste, su; ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će; bih, bi, bismo, biste, bi; me, te, ga, je, nas, vas, ih; mi, ti, mu, joj, nam, vam, ima; upitna rečca li; nenaglašena povratna zamenica se).

Enklitika je reč koja nema sopstveni akcenat – vezuje se za prethodnu naglašenu reč i treba da stoji na drugom mestu u rečenici ili u logički povezanoj celini. (Kao „prva reč” se može računati i grupa reči povezanih u izgovornu celinu, na primer: Manji deo učesnika je iz Kragujevca.)

Enklitika ne može stajati ni iza zareza (niti nekog drugog znaka interpunkcije).

Primeri:

Pogrešno: Krivac za neuspeh predstave, ako možemo verovati izveštajima iz dnevne štampe, je sam autor.

Ispravno: Za neuspeh predstave, ako možemo verovati izveštajima iz dnevne štampe, krivac je sam autor.

Pogrešno: Među zemljama koje su uspele da izmaknu ovoj krizi su Austrija i Danska.

Ispravno: Među zemljama koje su uspele da izmaknu ovoj krizi jesu Austrija i Danska. (Ovde je umesto enklitike „su” upotrebljen naglašeni oblik „jesu”.)

KAKO SE PIŠE

Veliko početno slovo

  1. Reči iz poštovanja odnosno počasti: Vi, Vaš (samo za jednu osobu; ako se obraćamo većem broju lica ili ustanovi, vi i vaš se piše malim slovom).
  2. Prva reč u rečenici i prva reč izdvojenog teksta (u naslovima, natpisima, oglasima i sl.)
  3. Vlastita imena
    • Lična imena i prezimena, nadimci, dodaci uz imena (npr. Petar Veliki, Dušan Silni), atributi uz imena svetaca (npr. Sveti Sava, ali Duh sveti; Blažena Marija).
    • Neka lična imena u sebi sadrže pomoćnu reč – ako se takva reč stavi na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugim položajima malim. Npr. Šarl de Gol, Robert de Niro, De Gol, De Niro.
    • Imena nebeskih tela i sazvežđa u astronomskom značenju (npr. Mars, Sunce, Mesec, Zemlja; ali: mlad mesec, pun mesec, Jupiterovi meseci, nema meseca, gledam zalazak sunca, probija se sunce kroz oblake, izbor između života na zemlji i života na nebu i sl.)
    • Horoskopski znaci (npr. Ovan, Blizanac i dr.)
    • Imena božanstava i mitoloških bića (npr. Bog, Zevs).
    • Imena naroda, državljana, etničkih grupa, žiteljska imena, kolokvijalna imena (npr. Italijanka, Arapi, Romi, Beograđanin, Australijanac, Marsovac, Lala, Era, Šumadinac).
    • Geografska imena, administrativne jedinice (npr. Republika Srbija, Novi Sad, Banat, Šumadija, Bliski istok, Đerdapska klisura, Skadarsko jezero, Grad Beograd, Niški region)
    • Gradska naselja, gradske četvrti trgovi, ulice (npr. Savski venac, Terazije, Studentski trg, Kosovska ulica, Ulica lipa, Ulica кralja Petra).
      Primeri:
      Stanujem u Kralja Petra.
      Ona stanuje u Ulici lipa.
      Struje neće biti u ulicama Cara Dušana, Zeleni venac i u Kosovskoj.
    • Simbolički nazivi zemalja i gradova (npr. Sveta zemlja, Zemlja izlazećeg sunca, Večni grad, Grad svetlosti).
    • Sve reči stranog višečlanog neprevedenog stranog geografskog imena, izuzev pomoćnih reči: Rio Grande, Sijera Nevada, Sijera de Avila, Long Ajlend itd.
    • Imena praznika: Uskrs, Prvi maj, Osmi mart, Dan državnosti, Nova godina itd
    • Ustaljena imena istorijskih događaja: Drugi svetski rat, Sarajevski atentat, Seljačka buna, Solunski front, Dejtonski sporazum, Trojni pakt i dr.
    • Imena institucija, ustanova, crkava, udruženja, škola, partija, stranaka i manifestacija (npr. Ministarstvo poljoprivrede, Filozofski fakultet, Građevinsko preduzeće „Neimar”, Narodni muzej, Demokratska stranka, Dani vrganja na Kopaoniku, Bitef).
    • Veliko slovo prve reči naziva raznih dokumenata – umetničkih, stručnih, naučnih i sl. (npr. Biblija, Labudovo jezero, Seobe, Politika, Nacrt zakona o radu, Uverenje o imovnom stanju, Da Vinčijev kod).
    • Zvanični nazivi nagrada, priznanja, odlikovanja (npr. Medalja za hrabrost, Zahvalnica Filozofskog fakulteta, Nagrada za životno delo).
    • Nazivi školskih predmeta u službenoj dokumentaciji (npr. Matematika I, Matematika II; međutim, malim slovom u opštem značenju: npr. matematika, srpski).
    • Imena raznih objekata, građevina, saobraćajnica, spomenika, dvorana, hramova, grobalja i sl. (npr. Palata pravde, Arena, Ibarska magistrala, Spomenik neznanom junaku, Novo groblje, Hram Svetog Save, Kineski zid itd.)
    • Prisvojni pridevi od vlastitih imena na -ov, -ev i -in (npr. Markov sat, Akademijina nagrada, De Golov portret, Ahilova peta, Sizifov posao, Molotovljev koktel)
    • Kada se želi naznačiti zaštitni znak proizvoda ili patent, piše se velikim početnim slovom (npr Mig 29, kisela voda „Knjaz Miloš” i dr.).

Preuzimanje izvornog pravopisa se podrazumeva kod izvornog pisanja stranih vlastitih imena i stručnih termina (npr na latinskom imena biljaka, životinja, naučnih titula u međunarodnoj komunikaciji, naziva firmi, proizvoda i sl.)

Primeri:

Frankfurter allgemeine Zeitung, United Press, Foreign Office (izvorni pravopis)

Frankfurter algemajne cajtung, Junajted pres, Forin ofis (nakon transkribovanja se primenjuje srpski pravopis)

Latinski nazivi: Homo sapiens ili homo sapiens (transkribovano homosapijens); Canabis sativa – konoplja.

Naučne titule: doctor scientiarum, skr. dr. sc. = doktor nauka = dr nauka

Nazivi proizvoda: Budweiser, Panasonic i dr.

Malo početno slovo

  • narodna imena biljaka (npr bela rada, lepa kata, dragoljub, hristov venac i dr.)
  • nazivi koji označavaju versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, stručnu, profesionalnu pripadnost: hrišćanin, pravoslavac, šiit, nordijac, radikal, akademik, doktor, učitelj, direktor, predsednik, ambasador, papa, patrijarh, oskarovac, vukovac, mupovac i dr.
  • nazivi školskih predmeta i naučnih disciplina (npr biologija, matematika)
  • nazivi vrsta robe, artikala, serijskih proizvoda, lekova i sl., bez obzira na to da li su poreklom od vlastitih imena ili ne

Primeri: kašmir, kaolin, šampanjac (penušavo vino), tetovac (vrsta pasulja), madžarka (vrsta šljive), arapin (rasa konja), dalmatinac (rasa pasa), skandinavka (vrsta ukrštenice), rendgen, žilet, ford, fića, stojadin, mig, tupoljev, kalašnjikov, vegeta, streptomicin, aspirin i dr.

SKRAĆENICE

  • Bez tačke se pišu skraćenice s prvim i poslednjim slovom: dr (doktor), mr (magistar), gđa (gospođa), gđica (gospođica) i dr.
  • Sa tačkom se pišu skraćenice sa prvim i karakterističnim slovom: tzv. (takozvani), ji. (jugoistok), i sl. (i slično), dr. (drugo).
  • Sa tačkom se pišu skraćenice od višečlanih izraza: itd. (i tako dalje), tj. (to jest), npr. (na primer), bb. (bez broja).

Neke često korišćene skraćenice: prof. (profesor), inž. (inženjer), ul. (ulica), srp. (srpski), arheol. (arheološki), v. (vidi), t. (tačka), g. (godina), č. (časa/časova).

Merne skraćenice se pišu iza numeričke vrednosti – razmak je obavezan između cifre i oznake merne jedinice. Kada su izvedene od ličnih imena, merne jedinice se pišu velikim slovom bez tačke (npr. V, A, W, J, F, T) i ne menjaju se pri pisanju ćirilicom.

Primeri: 15 km; 15 A; 15 MB/s; 100 kW; 11 mm; 1,5 kg

Akronimi su skraćenice sastavljene od početnih slova višečlanog naziva. Pišu se velikim slovima bez skraćeničkih tačaka i međuslovnih belina (npr. RTS, RTV, NVO, NLO).

Strani akronimi se ili preuzimaju u izvornom obliku ili se preslovljavaju (pri pisanju ćirilicom).

Izvorni oblik: USA, FBI, CIA, NATO, WHO, CNN, IBM, NBA, PC i sl.

  • Kod promenljivih verzalnih skraćenica za uklapanje u dati kontekst koriste se padežni nastavci napisani malim slovima i s crticom (npr. u FBI-ju, iz BBC-ja, na CD-u, iz PTT-a, sa MMF-om, itd.)
  • Kada su akronimi nepromenljivi, ne dodaju se pomenuti nastavci (npr u SAD, u UN, iz SRJ, na VMA, itd.)
  • Posle duže upotrebe, akronimi se mogu pretvoriti u celovite reči i to su tzv. verbalizovane skraćenice. Time akronimi gube status skraćenica i podležu morfološkim pravilima običnih reči. Primeri: Bemus, Bitef, Fijat (fabrika), Unesko, Udba, Ozna, Bibisi, beseže (BCG) itd.

Valute

Skraćenice naziva valuta se pišu velikim slovima. Na primer: RSD (srpski dinar, din.), CHF (švajcarski franak), GBP (britanska funta).

Primer pisanja valuta: 100 USD, 100 američkih dolara, sto dolara; 1 evro, 1 EUR.

Brojevi

  • U sastavu rečenice, manje brojeve (pogotovo one do deset) nije poželjno pisati ciframa. Međutim, ukoliko je reč o nabrajanju, pri čemu u tekstu ima i manjih i većih brojeva, pisati sve ciframa.
  • Decimale se razdvajaju zarezom: 3,14
  • Rečenicu ne treba počinjati brojem.
  • U pisanju većih višecifrenih brojeva za odvajanje grupe od po tri cifre koriste se tačka ili prazni prostor (belina). U matematici se koriste beline (npr 5 721, 32 850 000), a izvan stručnih tekstova je uobičajenije pisati tačku: 5.721, 32.850.000.
  • Složenice s brojem (da bi se izbegle duge reči): 48-časovni, 48-dnevni, 30-satni, 60-ih godina, 75-godišnjak. Međutim, pisati slovima npr. u sedamdesetoj ili sa tačkom iza cifre: u 70. godini.

Obavezno prilagoditi način pisanja brojeva pravilima u srpskom jeziku:

ENSR
3.143,14
10,00010.000 ili 10 000
billionmilijarda
trillionbilion

Vreme i datum

Vreme se piše sa tačkom između broja sati i minuta [sati.minuti]. Nema razmaka između tačke i cifara.

Primeri:

Predstava počinje u 20.00 časova.

Prvi čas počinje u 8 sati.

Pauza traje od 16.00 do 16.30.

Datum se piše u formatu [dan, mesec, godina]. Pisanje nule ispred jednocifrenih brojeva nije preporučljivo, osim u tehničkim i poslovnim dokumentima. Iza svakog broja je razmak.

  • Arapskim ciframa sa tačkom: 1. 1. 2019.
  • Mesec označen rimskim brojem bez tačke: 1. I 2019.
  • Ime meseca se piše malim slovom: 1. januar 2019.
  • Između imena mesta i datuma uvek se piše zarez. Primer: Novi Sad, 25. VI 2017.

4. RESURSI

M. Pešikan, J. Jerković, M. Pižurica: Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad (preporuka je koristiti najnovije izdanje)

Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, Novi Sad

Ivan Klajn: Gramatika srpskog jezika, Zavod za udžbenike, Beograd (ili neka druga gramatika po izboru)

Оxford Learner’s Dictionary
Cambridge Dictionary
Microsoft Language Portal
Proz.com term search
Dictionary by Merriam-Webster
Urban Dictionary
Kako se piše | Jezičke i pravopisne nedoumice
Pismenica